ME­ĐU­NA­ROD­NA NO­VI­NAR­SKA NA­GRA­DA FON­DA­CI­JE „DU­ŠKO JO­VA­NO­VIĆ” SI­NOĆ SVE­ČA­NO URU­ČE­NA EN­DR­JUU HI­GIN­SU

Mi­lu­ti­no­vić je Hi­gin­su uru­čio ček od 20.000 eura i zlat­nik sa li­kom po­koj­nog Du­ška Jo­va­no­vi­ća, je­di­nog no­vi­na­ra ko­ji je ubi­jen u Cr­noj Go­ri

Ame­rič­ki no­vi­nar En­dr­ju Hi­gins pri­mio je si­noćpr­vu me­đu­na­rod­nu no­vi­nar­sku na­gra­du Fon­da­ci­je „Du­ško Jo­va­no­vić”, is­ti­ču­ći da je po­no­san što je pr­vi po­sle­nik jav­ne ri­je­či ko­ji je do­bit­nik pri­zna­nja usta­no­vlje­nog u znak sje­ća­nja na ubi­je­nog ured­ni­ka i di­rek­to­ra „Da­na”.

Na sed­mo­go­di­šnji­cu Jo­va­no­vi­će­vog ubi­stva, glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik „Da­na”Mla­den Mi­lu­ti­no­vićuru­čio je na­gra­du Hi­gin­su, ocje­nju­ju­ći da ona tre­ba da bu­de pod­strek za sve no­vi­na­re u Cr­noj Go­ri. Mi­lu­ti­no­vićje ame­rič­kom no­vi­na­ru uru­čio ček od 20.000 eura i zlat­nik sa li­kom po­koj­nog Du­ška Jo­va­no­vi­ća, je­di­nog no­vi­na­ra ko­ji je ubi­jen u Cr­noj Go­ri, a či­je ubi­stvo ni po­sli­je se­dam go­di­na ni­je ra­svi­je­tlje­no.

Go­sti sve­ča­no­sti, ko­ja je bi­la or­ga­ni­zo­va­na u ho­te­lu „Pod­go­ri­ca”, bi­li su pred­stav­ni­ci me­di­ja, stra­ni am­ba­sa­do­ri, uklju­ču­ju­ći Le­o­pol­da Ma­u­re­ra, Pe­te­ra Pla­tea i Mar­ti­na Pa­me­ra, čel­ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja, za­po­sle­ni u re­dak­ci­ji „Da­na”, kao i čla­no­vi pe­to­čla­nog ži­ri­ja za do­dje­lu na­gra­de.

Hi­gins je ka­zao za „Dan” da je po­no­san na či­nje­ni­cu da je do­bit­nik pri­zna­nja u vr­lo oštroj kon­ku­ren­ci­ji.

– Bi­lo je to ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje. Sma­tram da ni­je to­li­ko bit­no što sam do­bit­nik na­gra­de, ko­li­ko je va­žno da se ovim afir­mi­še is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo, a ono je kao pro­fe­si­ja sve kom­pli­ko­va­ni­je. Opa­sno je bi­ti no­vi­nar is­tra­ži­vač u go­to­vo svim dje­lo­vi­ma svi­je­ta. Za­to je ovo zna­čaj­na na­gra­da – re­kao je Hi­gins.

U znak sje­ća­nja na Jo­va­no­vi­ća pro­či­ta­ne su ri­je­či ko­je je za­pi­sao ne­ka­da­šnji cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Mo­mir Bu­la­to­vić, ko­ji je bio gost sve­ča­no­sti.

– Po­sto­je lju­di ko­je Bog ili sud­bi­na ob­da­re mi­mo dru­gih. Uči­ni da ih je li­je­po i vi­dje­ti i ču­ti. Po­sta­vi ih na pra­vi put, pa im da ne­ku po­seb­nu sna­gu i br­zi­nu da ostva­re mno­go vi­še ne­go li dru­gi­ma pri­pad­ne u udio. Ta­kvi se u sva­kom dru­štvu iz­dva­ja­ju i pre­po­zna­ju. U sreć­nim na­ro­di­ma i nji­ho­vim dr­ža­va­ma oni su mno­go­broj­ni i sva­ko­me od njih pri­pad­ne ma­nji lič­ni te­ret. U onim dru­gim tek se po­ne­kad na­đe ne­ko s ova­kvim spo­sob­no­sti­ma. Ne­ma­ju­ći dru­go­ga na­či­na, on za­pr­ti to­li­ko bre­me da pri­je ili ka­sni­je po­klek­ne pod njim i ne ostva­ri ono što je iskre­no že­lio. U Cr­noj Go­ri, kao dr­ža­vi ko­ju su op­ko­li­le mno­ge do­ma­će i spolj­ne ne­sre­će, stva­ri bi­va­ju još go­re. Ne sa­mo da je ovih ljud­skih ti­ta­na ma­lo, već čim ne­ko stu­pi na nji­hov put, osta­li ulo­že sve svo­je na­po­re da mu od­mog­nu. Du­ško Jo­va­no­vić, div­na cr­no­gor­ska mu­ška gla­va, sa ko­jim se opra­šta­mo po­sli­je ku­ka­vič­kog aten­ta­ta, bio je pre­do­re­đen da us­pi­je i da bu­de za­pam­ćen – za­pi­sa­no je o po­koj­nom di­rek­to­ru „Da­na”.

Du­ško­va su­pru­ga Sla­vi­ca Jo­va­no­vićsa­op­šti­la je da je ova fon­da­ci­ja pri­mi­la Hi­gin­so­ve ra­do­ve na pred­log ured­ni­ka „Va­šing­ton po­sta”Da­gla­sa Jej­la. Hi­gins je kon­ku­ri­sao se­ri­jom čla­na­ka – „Av­ga­ni­stan­ske vla­sti pre­u­zi­ma­ju naj­ve­ću ban­ku ka­ko bi iz­bje­gle ka­ta­stro­fu”, „Zva­nič­ni­ci zbu­nje­ni zbog mi­li­o­na do­la­ra ko­ji avi­o­nom od­la­ze iz Av­ga­ni­sta­na u Du­bai”, „Kri­za u Ka­bu­lu po­sli­je in­si­sti­ra­nja SAD na čist­ka­ma”, „Sku­po­cje­ni po­slo­vi sa ne­kret­ni­ma u Du­ba­i­ju ko­ji po­kre­ću pi­ta­nja o azer­bej­džan­skom pred­sjed­ni­ku”, „Kir­gi­stan­ski ugo­vo­ri ko­ji le­te is­pod ra­dar­skog do­me­ta”.

Sla­vi­ca Jo­va­no­vićje za­hva­li­la kan­di­da­ti­ma, ali i čla­no­vi­ma ži­ri­ja Fon­da­ci­je „Du­ško Jo­va­no­vić”, is­ti­ču­ći da su uči­ni­li sve da na­gra­da za­i­sta bu­de pre­sti­žna.

– Po­seb­no za­hva­lju­jem svim lju­di­ma ko­ji su na bi­lo ko­ji na­čin do­pri­ni­je­li da na­gra­da, ka­da je ras­pi­sa­na pri­je če­ti­ri go­di­ne, bu­de na pra­vi na­čin pred­sta­vlje­na i da bu­de kru­ni­sa­na ova­ko div­nom ve­če­ri. Si­gur­na sam da bi Du­ško ostao do­sle­dan da je da­nas sa na­ma, bez ozbi­ra na žr­tvu ko­ju bi mo­rao da pod­ne­se. Znao je da se sre­di­na okrut­no ob­ra­ču­na­va sa svi­ma ko­ji mi­sle svo­jom gla­vom – ka­za­la je Sla­vi­ca Jo­va­no­vić.

Pod­sje­ti­la je na Bal­za­ko­vu mi­sao – Ljud­sko sr­ce ima gra­ni­cu za lju­bav, ali ne­ma gra­ni­cu za mr­žnju.

– U mom i Vo­ji­no­vom sr­cu ne po­sto­ji gra­ni­ca za lju­bav pre­ma su­pru­gu i ro­di­te­lju. Mr­žnju smo osta­vi­li dru­gi­ma. Ko­ra­ča­mo dru­gim sta­za­ma, ko­ji­ma će naš sin osva­ja­ti pro­sto­re u ko­ji­ma ne­će bi­ti na­si­lja, mr­žnje i pri­mi­ti­vi­zma, uvi­jek ima­ju­ći na umu da ni­ste ni­šta kao čo­vjek, ako ste osva­ja­ju­ći svi­jet iz­gu­bi­li du­šu – za­klju­či­la je Sla­vi­ca Jo­va­no­vić.    

Po­dr­ška is­tra­ži­vač­kom no­vi­nar­stvu

Na kon­kurs Fon­da­ci­je „Du­ško Jo­va­no­vić” pri­sti­glo je 27 ra­do­va iz svih dje­lo­va svi­je­ta, a u uži iz­bor ušlo je se­dam tek­sto­va. Član ži­ri­ja, bri­tan­ski no­vi­nar Nik Dej­vis, ka­zao je da je is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo u kri­zi zbog ri­zi­ka, jer moć­ni ne vo­le da se o nji­ma iz­vje­šta­va, a pro­fe­si­ja zbog uti­ca­ja in­ter­ne­ta ko­ji uzi­ma pro­stor štam­pa­nim me­di­ji­ma.

– Do­šao sam sre­ćan, jer sam kao član ži­ri­ja čuo mno­go sjaj­nih pri­ča. Bio bih sre­ćan da je na­gra­du mo­glo da do­bi­je bar de­set no­vi­na­ra – ka­zao je  Dej­vis.

Dru­gi član ži­ri­ja Ve­ri­ca Spa­sov­ska ka­za­la je da ner­je­ša­va­nje ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća pred­sta­vlja skan­dal i po­hva­li­la po­bjed­nič­ki rad.

– Tre­ba da uči­ni­mo sve ka­ko bi­smo pro­mo­vi­sa­li is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo, ko­je nam je ja­ko po­treb­no – re­kla je Spa­sov­ska.

Tre­ći član, prof. dr Bla­go­ta Mi­trić, ka­zao je da mu je bi­la čast da bu­de član ži­ri­ja.  

– Te­ma ko­ju ob­ra­đu­je po­bjed­nič­ki rad, iako se ti­če Av­ga­ni­sta­na, uni­ver­zal­na je i mo­že da se pre­sli­ka i na na­še pro­sto­re – ka­zao je Mi­trić.

Di­rek­tor „Re­por­te­ra bez gra­ni­ca”Oli­vi­je Ba­zil zbog ra­ni­je pre­u­ze­tih oba­ve­za ni­je pri­su­stvo­vao sve­ča­no­sti, a pe­ti član ži­ri­ja bi­la je Sla­vi­ca Jo­va­no­vić. Svi tek­sto­vi će bi­ti ob­ja­vlje­ni u „Da­nu”, a na tu te­mu bi­će štam­pa­na i po­seb­na bro­šu­ra.

Po­no­san sam što mi je Du­ško bio pri­ja­telj

Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik „Da­na” Mla­den Mi­lu­ti­no­vićka­zao je da po­no­san što je bio pri­ja­telj Du­ška Jo­va­no­vi­ća.

– U spo­men na Du­ška Jo­va­no­vi­ća, ve­li­kog bor­ca za slo­bo­du jav­ne ri­je­či, po­ro­di­ca, pri­ja­te­lji i ko­le­ge obi­lje­ža­va­ju ovaj dan, dok ga dr­ža­va pro­vo­di spu­šte­ne gla­ve. Raz­log je ja­san – sko­ro ni­šta ni­je ura­đe­no da se pro­na­đu iz­vr­ši­o­ci i na­lo­go­dav­ci ubi­stva je­di­nog no­vi­na­ra u Cr­noj Go­ri ko­ji je is­tra­ži­vač­ke tek­sto­ve is­pi­sao sop­stve­nom kr­vlju – oci­je­nio je Mla­den Mi­lu­ti­no­vić. 

– Po­no­san sam što smo Du­ško i ja bi­li naj­bo­lji pri­ja­te­lji. Mno­ge smo mu­ke i ne­vo­lje pro­šli za­jed­no, uči­li smo je­dan od dru­go­ga. Vje­ru­jem da je to je­dan od raz­lo­ga što je „Dan” uspio da pre­ži­vi tra­ge­di­ju ko­ja ga je za­de­si­la 2004. go­di­ne. Ži­vot pro­vo­dim u jed­nom ko­or­di­nant­nom si­ste­mu ko­ji je obi­lje­žen sa dva sreć­na i dva tu­žna do­ga­đa­ja. Ne­iz­bri­si­va bol na­ne­se­na mi je smr­ću mog oca Va­si­li­ja i mog dru­ga Du­ška Jo­va­no­vi­ća, i nju je­di­no ubla­ža­va­ju ro­đe­nje mo­je kćer­ke Anje i Du­ško­vog si­na Vo­ji­na, ko­ji se, na­ža­lost, ro­dio na­kon Du­ško­ve smr­ti. Dra­gi Vo­ji­ne, i sre­ćan sam i tu­žan što smo sa­da ov­dje. Ljep­še bi bi­lo da smo sa Du­škom, da pro­vo­di­mo tre­nut­ke u za­jed­nič­kom dru­že­nju. S dru­ge stra­ne, ka­da je krv­nič­ka ru­ka od­u­ze­la ži­vot tvom ocu, po­no­san sam što je ova fon­da­ci­ja, či­ji si ti osni­vač za­jed­no sa tvo­jom maj­kom Sla­vi­com, kao i svi mi ko­ji smo dio nje, uspje­la da or­ga­ni­zu­je ova­ko ugled­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju. Vje­ru­jem da bi Du­ško bio po­no­san na sve nas, kao što smo mi na nje­ga – is­ta­kao je Mi­lu­ti­no­vić.